Jimah Šemo ve'Zikro (ימח שמו וזכרו)

Jimah Šemo (ימח שמו)

/ Neka mu je ime zatrto i zaboravljeno /

יש”ו

Jevrejska tradicija duboko je utemeljena na tekstovima koji desetinama vekova nisu menjani, pre svih tekstu ”Biblije” (Jevrejske Biblije, Tanaha, תנ”ך), te se u tim bogatim izvorištima mudrosti, kao i u njihovim naknadnim tumačenjima, može naći puno vrlo konkretnih stvari koje ljudima služe da odgnaju uticaje za koje veruju da su po njih štetni i loši. Jedna od takvih narodnih fraza svakako je i jimah šemo (ימח שמו). Naime, radi se o svojevrsnoj kletvi koja se izgovara onima čije su namere nasilno usmerene protiv Izraela (Medinat Israel, מדינת ישראל) ili Jevreja (jehudim, יהודים) generalno.

Takođe, tu je i proširena verzija ove kletve koja se, kao takva, smatra i najjačom:

ימח שמו וזכרו

Jimah šemo ve’zikro
Neka mu je ime zatrto i zaboravljeno

.

S obzirom da je narodska primena ove izjave, jasno je i da je njena svrha isto tako vrlo jasna i prizemna: njome pozivamo na brisanje, zaborav, na nečiju uspomenu, lik i delo. U principu, cilj je isti, ili vrlo sličan, onom u svakom drugom jeziku kada za cilj imamo nešto ovog tipa. I drugi jezici imaju svoje i prilagođene verzije ove kletve, ali je česća primena, mimo hebrejskog jezika, zabeležena na jidišu (יידיש) u kojem je očuvano mnogo reči, fraza i značenja iz nekih starijih vremena, a mnogo pre revitalizacije hebrejskog jezika i njegovog vraćanja u zvaničnu upotrebu.

Na jidišu kažemo:

!דוס איז א כלבויניק, ימח שמו


Dos iz a kol-bojnik, jemah-šmoj!
On je nitkov, neka mu je ime zatrto!

.

S obzirom da je jidiš sačinjen od hebrejskih, germanskih i slovenskih reči, ovde jasno vidimo slovenski uticaj u izvedenoj imenici koju gradimo dodavanjem sufiksa -nikJimah šmojnik koja je bazirana na terminu mešumad, a iz korenske reči šamad (שמד) koja se često vezuje za sve što ima veze s uništavanjem i razaranjem. Destrukcijom, koja se još o davnih i drevnih dana odnosila na odbacivanje i zatiranje imena Amalekovog (עמלק). Oni su još od biblijskih vremena smatrani neprijateljima drevnih Izrailjaca što je vrlo jasno i iskazano u par navrata u tekstu kroz: תמחה את זכר עמלק.

No, vrlo sličan princip geneze reči, poput ovog u jidišu, ostao je očuvan i u modernom sprskom jeziku do današnjih dana, gde primere vrlo lako možemo naći u rečima poput:

bednik

bestidnik

rasipnik

razbojnik

.

Najpoznatija mesta na kojima možemo pronaći ovakve pozive na zaborav jesu fraze koje nalazimo u okviru tekstova koji se čitaju na praznik Purim (פורים), gde je Haman (המן), iz ”Knjige o Esteri” (Megilat Ester, מגילת אסתר), onaj koji preuzima ulogu neprijatelja u narodnim očima. U današnje vreme taj animozitet možemo uporediti s ličnostima poput Adolfa Hitlera i nacistima koji su ostali u najsvežijem kolektivnom sećanju po zverstvima koja su činili u toku Drugog svetskog rata nad Jevrejima ali i svim drugim narodima naše planete.

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.