Aspekti sopstva

.

וייצר יהוה אלהים את האדם עפר מן האדמה

ויפח באפיו נשמת חיים ויהי האדם לנפש חיה

Va’jicir Adonaj elohim et haadam afar min haadama va’jipa bapajiv nišmat hajijm va’j’hi haadam l’nefeš haja

I stvori čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.

whe

Kabala, kao mistični pravac jevrejske misli, ide daleko u proučavanju i ispitivanju prirode duše ljudskog bića, kao i načinima kako izoštriti duh na tom putu razvoja. Znanje o duši u knjizi ”Zohar” (ספר הזוהר) naziva se tajnom nad tajnama i prema načelima tamo iznetim delimo je na tri ključne celine, koje tek zajedno tvore celokupnost svake ličnosti.

Radi se o sledećim svetovima sopstva:

  • Nefeš (נפש);
  • Ruah (רוח);
  • Nešama (נשמה‎‎); (Haja חיה i Jehida יחידה)

.

נ פ ש

Nefeš, niže sopstvo

dah; psiha; živi stvor;

Nefeš pripada onom delu sopstva koje svoj vrhunac dostiže tokom noći, mraka, i spavanja, posebno za vreme REM faza, odnosno perioda aktivnog sanjanja. Reč je o našem podsvesnom carstvu, našim najsloženijim porivima, željama i nagonima koji se, ne retko, nalaze dobuko ukopani u tkanju naše ličnosti. Takođe, još jedan od prevoda ove reči sa hebrejskog je i – miris; jer on čulno direktno utiče na naš podsvesni sadržaj i podstiče na buđenje. Paralelu u ovom tumačenju možemo naći i u krugovima moderne psihološke misli koji bi nefeš verovatno izjednačili s onim što se danas naziva nesvesnim umom svakog pojedinca.

Drugi red uticaja nefeš povezuje sa simbolikom meseca, odnosno tzv. višeg nefeša, te na taj način biva inkorporiran i u seksualnu prirodu ličnosti. Svakako se radi o nižem aspektu sopstva i kao takav taj uticaj je jedan od najdominantnijih u prirodi, i uglavnom se etiketira ili lošim ili dobrim. Vezuje se isključivo ka jednom od polova te dualne krajnosti bića, samim tim zbog njegove uske povezanosti sa našim telesnim porivima kojima dominira, često je nepravedno svođen na osude i opšte nerazumevanje.

Osim kod ljude, veruje se da nefeš poseduju i određene druge životinje tzv. nižeg ranga (u odnosu čoveka (nefeš ha’behamit, נפש הבהמית) i u bukvalnom prevodu može značiti – živo biće, životinjska duša. Postanje 2:7 (Berešit, בראשית) kaže da Adam nije posedovao nefeš, već da je on bio nefeš, otud se na nefeš gleda i kao i na zasebno biće (u biću), kao što se za mrtvo telo kaže nefeš mut (נפש מות).

Treba napomenuti i da je najpribližniji ekvivalent hebrejskoj reči nefeš, grčka reč psiha (ψυχή).

.

ר ו ח

Ruah, svesno sopstvo

um; duh; dah; vetar; vazduh;

Ruah dominira danju, na svetlosti, što znači da je sastavni deo našeg svesnog dela duše i uma u periodima budnosti i izvor je intelektualne snage. Prema glifu Drveta života (Etz hajim, עץ חיים) ruah pripada glasu Znanja, odnosno inteligenciji sefire Daat (דעת). Ključni je element procesa ušenja, te se s tim u vezi vezuje za proučavanje teksta Tore (תורה) i onih koji u tom procesu dižu svoj glas. Otuda Ruah možemo nazvati i pisanim zakonom, intelektualnim slojem sopstva. U proročkoj literaturi ruah nazivamo i ruah ha’kodeš (רוח הקודש), odnosno božanskom inspiracijom i kao takva složenica odnosi se na ideju svetog duga u tekstu Tanaha (תנ”ך). Ruah Adonaj (רוח יהוה).

Ruah upravlja nefešom. Disciplinom i samokontrolom uma možemo pripitomiti um i emocije. Ruah i nefeš su povezani i zajedno čine onu smrtnu formu koja je karakteristična našem materijalnom biću. Kada jednom dođemo do kraja našeg životnog puta, tada nefeš prelazi, u neku vrstu, podzemlja, odnosno čistilišta (geinom, גיהנום) gde biva oslobođen svim smrtnih čežnji i želja koje je nosio sa sobom duž svog vremena na materiji, odnosno tzv. zlih nagona.

Za Ruah se kaže da je i delimično besmrtan jer pohranjeni sadržaj uma – sećanja – on podiže na više nivoe svesti, te nama u ovoj formi ostaju nedokučivi i zauvek zaključani. Slično ideju o prošlim životima i reinkarnaciji koja se takođe javlja i u jevrejskoj misli (gilgul ha’nešamot, גלגול הנשמות) – točak duša.

.

נ ש מ ה‎‎

Nešama, više sopstvo

duša; dah;

Nešama pripada delu našeg sopstva na tako visokom planu da je apsolutno nedodirljiva i nedokučiva našem svakodnevnom razumu i ona, kao takva, ne predstavlja sastavni deo naše, u nedostatku boljeg termina, inkarnirane ličnosti, već čini taj besmrtni agens duše koji nastanjuje više reone bivstva. Ipak, nešama utiče na naš život tek pošto se oslobodimo psiholoških stega i pošto utabamo put njenom Višem uticaj.

Nešama tako gospodari i ruahom i nefešom, odnosno – ono više uvek upravlja onim nižim. Ona nas vodi našem Velikom delu, istinskoj spoznaji i svrsi. Ona daruje mudrost i inspiriše put. Modernom psihološkom terminologijom mogli bi je nazvati i nadsvešću.

Prema učenju ”Zohara”, svaki čovek poprima određene stepene samosvesnosti tokom svog duhovnog rada, rasta i neprekidnog učenja u različitim periodima vremena. Samim tim to znači da nisu svi aspekti sopstva svima u isto vreme dostupni, već da se svaki od njih vremenom otključava. Sve to vodi punom trouglu nefeša, ruaha i nešame i postiže se kroz tzv. haja (חיה), odnosno – život (primordijalnu varnicu začetka), koja se delom smatra božanskom, te potom i do konačnog sjedinjenjenja s Jedinstvom, Jehida (יחידה), kada svaki pojedinac ponovo postaje Jedno.

Svaki Jevrejin u obavezi je da micvama (micvot, מצוות) uči, napreduje i raste i da samim doseže veće nivoe razumevanja života koji živi. Tada tog pojedinca s radošću zovemo cadikom (צדיק), pravednikom među jednakima. U judaizmu rado prihvatamo dan sećanja na nečiju smrt, jarcajt (na jidišu: יארצײַט, godišnjica smrti), jer tada se obeležava kraj života, životnih muka, testira se duša i nagrađuje, b’ezrat ha’šem (בעזרת השם) – uz Božiju pomoć. Zato judaizam pridaje veliku važnost proučavanju duše, sopstva čoveka.

S druge strane, na putu ka Nešama stoji jecer ha’ra (יצר הרע), odnosno tzv. rđavi nagoni, za koje se često kaže da pripadaju sferi životinjskog ruaha, ali su i ruah i nefeš podložni tim nagonima. Ipak, centralno mesto ovde ipak zauzima nefeš jer je čovek najpodložniji požudama i besu u trenucima svoje slabosti, a kao što je malopre rečeno nefeš pripada sferi uticaja ruaha, koji je nad njim, u smislu intelekta. Ukoliko se čovek prepusti tim nagonima i ne drži ih pod svesnom kontrolom, on tada postaje rob nižeg sopstva. Otud značaj velike discipline koja je tu zarad kontra teže tim niskim nagonima, a to je jecer tov (יצר טוב).

Svi ovi aspekti sopstva mogu se jako dobro predstaviti na Drvetu života, pa tako vrhovna trijada izgleda ovako: jehida pripada Keteru, haja Hohmi, a nešama Bini. Ruah Tiferetu (ne retko čak i svima okolnim sefirama: Hesedu, Gevuri, Necahu i Hodu). Nefeš je Jesodov, dok materijalno telo (guf, גוף) potpada sferi Malkuta.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.