7 dana Stvaranja

.

Jevrejska legenda kaže da su pre početka Stvaranja svih dvadeset i dva slova hebrejskog alefbeta bila urezana u Krunu Elohima (אלהים), gde Ga je svako slovo navodilo na stvaranje Univerzuma, Sveta. Ova priča datira još iz vremena vavilonskog izgona i iako možda nosi malo jednostavniji prizvuk u njoj su utisnuta neka od bitnijih metafizičkih ideja. Prva je ta da slova dolaze iz Krune Tvorca (Keter Elohim, כתר אלוהים), ugravirana vatrenim perom i da su urezana na nivou sveta Aciluta i da je slovom Bet proces Stvaranja otpočeo. Ovaj deo možemo smestiti u reon Tifareta Aciluta (תפארת אצילות), što sefirotski pripada poziciji Ketera u Brijahu. Svako slovo imalo je svoju funkciju u mehanizmu Stvaranja, mehanizmu geneze. Ipak, inicijalne kapisle početka bila su dva početna slova Bet (ב) i Alef (א). Bet je imalo ulogu uvođenja Kosmosa u stanje postojanja, rečima Berešit bara Elohim (בראשית ברא אלהים) – U početku Bog stvori. A Alef, s obzirom da mu nije dodeljeno početno mesto, nagrađeno je vodećim mestom u kasnijim Zapovestima. S kabalističkog stanovišta, razlog ove zamene krije se u tome što je Alef nagrađeno prvim mestom u reči imenu Acilut, sveta Aciluta. Dodeljena mu je uloga primarnog u ovom najuzvišenijem svetu emanacije. Kao i u formi alefbeta.

Još jedna zanimljiva činjenica krije se i u tumačenju da je svet Aciluta postojao pre otpočinjanja Stvaranja i da su dvadeset i dva slova alefbeta, koja pripadaju dvadeset i dvema stazama među Sefirama, već bila ustanovljena pre Manifesta Postojanja. To nas takođe dovodi i do Tore (תורה) koja je takođe postojala pre Velikog Čina. Kada su slova potekla sa Krune, Acilut je otpočinjao svekreativni impuls, te otud dalje sledi sefirotska progresija u priči o sedam dana stvaranja.


א

Postanje počinje izjavom:

בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ
Berešit bara Elohim et hašamajim ve’et ha’arec
U početku stvori Bog nebo i zemlju.

.

Odnosi se na začetak kada su Acilutski atributi Boga stvorili prvu i poslednju instancu aktivnog impulsa Berijaha, odnosno stvaranje Ketera i Malkuta berijatskog Drveta života. Zatim, u nastavku je rečeno:

והארץ היתה תהו ובהו
Ve-arec hjeta tohu vavohu
A zemlja beše bez obličja i pusta.

.

Takođe, postoji još jedan prevod ovog dela koji govori o pustoši i mraku pred licem Dubine. Na hebrejskom Dubina je isto što i Ambis. Tako se ovde govori o prvom polaritetu sveta Berijaha, unutar još uvek haotične manifestacije, gde je tama pred licem ambisa, što se odnosi na (ne)sefiru Daat (דעת).

Konkretno Stvaranje počinje onda kada je Elohim rekao: Neka bude svetlost,

ויאמר אלהים יהי אור ויהי אור
Vajomer Elohim jehi-or vajehi-or
I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

.

Razdvojivši svetlost od tame, nazva ih Danom i Noći. Kabalistički gledano, aludira se na stvaranje Sefire Hokma i Bina, sveta Berijaha, gde je Dan aktivni stub Sile, a noć pasivni stub Forme. Na taj način prvim jutrom i narednim jutrom opada inicijalni  impuls i zapičinje novi. Prvi dan stvaranja se završava i otpočinje drugi.

Ovde možemo naglasiti da postoje u najmanju ruku tri kabalistička gledišta na temu Sedam dana stvaranja i većina kabalista njih vidi kao sedam donjih sefira Berijatskog Drveta života kao Dane, sa Hesedom kao prvim i poslednjim, Šabatom (שבת), u vidu Malkuta. Tih sedam sefira poznate su i kao Sefire stvaranja, dok vrhovna trijada, i Daat, pripadaju višem redu. Druga škola vidi šest spoljnih Sefira kao Dane na Funkcionalnim stubovima i srednjim stubom Svetosti kao Sedmim, spuštajući se središnjim delom Drveta. Poslednje gledište ukazuje na centralne trijade, koje predstavljaju šest dana.

.

.

ב

Drugog Dana Vayomer Elohim (ויאמר אלהם) Elohim reče:

יהי רקיע בתוך המים ויהי מבדיל בין מים למים
ויעש אלהים את הרקיע ויבדל בין המים אשר מתחת לרקיע ובין המים אשר מעל לרקיע ויהי כן
Jehi rakia betoh hamajim vihi mavdil bejn majim lamajim; Vaja’as Elohim et-harakia vajavdel bejn hamajim ašer mitahat larakia uvein hamajim ašer me’al larakia vajehi-hen
Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode; I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom, i bi tako.

.

Posmatrajući iz Svetova Acilut i Berija jasno se vidi separacija između dva Sveta. Svod pripada trijadi Hokma-Bina-Tiferet, sveta Berijah, aktivnost Elohima kada govori o nebeskom svodu, a potom u kreiranju istog ukazuje na posebnu promenu u Drvetu Aciluta, čiji je donji deo sada podeljen i u sastavu je višeg nivoa Berijaha. Time se okončava Drugi dan.

Treba reći da je hebrejska reč za Nebesa Šamajim (שמים), čiji je koren sastavljen iz dveju drugih, reči za vatru (אש) i vodu (majimמים). Ovo nas vraća na Talmudsku verziju Stvaranja gde se kaže da je Bog stvorio dva kalema, jedan vatreni i jedan snežni i tako ih utkao jedan u drugi Stvarajući tako Univerzum. Evo još jedne alegorije koja opisuje dva spoljna Stuba, sile i forme, ujedinjena u Volju Elohima.

.

.

ג

Trećeg Dana Stvaranja Elohim sabra vode pod nebom, ispod trijade Hokma-Bina-Tiferet, u jednu tačku definisanu trijadom Hesed-Tiferet-Gebura, te se pojavi suvo kopno. Ako obratimo malo više pažnje na ovu trijadu Berijaha videćemo da ono leži odvojeno od dva Sveta. Ponaša se kao ostrvo ozmeđu gornjeg Sveta Aciluta i još neoformljenog Jeciraha. Postanje ide dalje i kaže da je Elohim suvo kopno nazvao Zemljom; što, kabalistički posmatrano, ima koren u Malkutu Aciluta, koji se odražava u Tiferetu Berijaha. Nalazi se na tromeđi triju viših svetova Aciluta, Berijaha i Jeciraha. Zemlja o kojoj ovde govorimo nije ona Zemlja koju mi fizički nastanjujemo, jer ona još uvek nije nastala, već se radi duhovnom aspektu Zemlje. Iz ove tačke počinju generacijska stvaranja zametka onoga što kasnije možemo nazavti materija. Time dolazimo do kraja trećeg dana.

.

.

ד

Četvrtog dana Elohim stvara celestijalna, nebeska svetla u kojima kasnije pronalazimo simbole na nebu i pomoću kojih određujemo trajanje dana i noći, kao i godišnja doba. Ove funkcije direktno oslikavaju kvalitete sefira Necah i Hod čija se večna repeticija i ritam povezuju sa cikličnim šablonima sunca, meseca, planeta i zvezda i njihovim uticajem na niže svetove. Razlika između viših i nižih svetova ima svoju paralelu u aktivnim i pasivnim ciklusima koji ćše učestvovati u daljem stvaranju tokom narednog Dana.

.

.

ה

Petog Dana Stvaranja Elohim je rekao

 ויאמר אלהים ישרצו המים שרץ נפש חיה ועוף יעופף על הארץ על פני רקיע השמים
Vajomer Elohim jišrecu hamajim šerec nefeš haja ve’of jeofef al-ha’arec al-penei rekia hašamajim
Potom reče Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.

.

Stvaranje prvih bića vezuju se za trijadu Hod-Necah-Jesod. Krilata bića uzdižu se u više odaje Berijaha, a ona u vodi otplivavaju do tačke koja će kasnije prerasti u vode sveta Jeciraha. Krilata postaju Arhanđeli koji nastanjuju polje Čistog Stvaranja, dok su plivajuća, vodena bića, pripala polju Formiranja. Zatim ih svima Elohim naloži da se množe i ispune svetove.

.

.

ו

Šestog Dana Elohim stvara živa bića Zemlje, goveda, zveri polja i druge. Isti princip se i ovde ponavlja, jer neka od njih će živeti iznad, druga će se zadržati ispod, a ostala će se naći negde između. Za sada su sva ona još uvek samo u formi Inteligencije, zametka jer još nema nižih nivoa kojima bi se fizički manifestovala i nastanjivali. Istog tog Dana, kao rezultat delovanja sefire Jesod, nastaje i prvi čovek Berijaha.

Jesod Berijaha čini Osnovu Stvaranja. Mesto gde nastaje sve ono iznad koncipirano u formi svetlosti, inteligencije. Nazovimo to kako god. Tako Elohim reče:

נעשה אדם בצלמנו
Na’ase adam becalmenu
Da načinimo čoveka po svom obličju.

.

(…) da vlada svim načinjenim stvorenjima. I Elohim stvori čoveka, po liku Elohim. I onda dolazi ključna stvar:

זכר ונקבה ברא אתם
Zahar unekeva bara otam
Muško i žensko stvori ih.

.

ויברך אתם אלהים ויאמר להם אלהים פרו ורבו ומלאו את הארץ וכבשה ורדו בדגת הים ובעוף השמים ובכל חיה הרמשת על הארץ
Vajevareh otam Elohim vajomer lahem Elohim peru urevu umil’u et-ha’arec vehivešuha uredu bidegat hajam uve’of hašamajim uvehol-haja haromeset al-ha’arec
I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.

.

Predstava Adama daleko prevazilazi dimenzije stvorova prethodno opisanih za vreme stvaranja u toku šestog dana. Adam, preko slike Elohima, dvopolan je. Prapolan. U direktnom je kontaktu s dva stuba, te se prostire van sfere Jesoda, u veliku trijadu Berijaha Hod-Necah-Malkut. Tada je Adamu rečeno da se množi i da vlada nad svim drugim stvorovima, počev od Malkuta, ili Zemlje Sveta Berijaha, pa do trijade Hesed-Gevurah-Tiferet. Tako je stvoreno biće nalik Elohimu ograničeno na niže nivoe Stvaranja.

.

.

ז

Sedmog Dana Stvaranja:

ויכלו השמים והארץ וכל צבאם
Vajehulu hašamajim veha’arec vehol-ceva’am
Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

.

Elohim se povuče iz Stvaranja. Odmori. I blagoslovi sedmi Dan, Malkut Stvaranja, pa sve do Ketera Berijaha. Tada Elohim uvide da je stvaranje/stvoreno dobro, balansirano, umereno i kompletno i posveti sedmi dan.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.