Kraći misaoni zapisi

.

Zbirka tekstova na mnoge misaone i mistične probleme koji su se javljali u različitim vremenskim intervalima i epohama, religijama i sistemima i koji su oblikovali i razvijali ljudski intelekt tokom dugih vremenskih perioda. Materijali bazirani, uglavnom, oko koncepta judaizma, drugih jevrejskih dela i kabale, te s druge strane zapadnog hermetičnog sistema, ali i filozofskih načela antičke Grčke (pre svega pitagorejskog uticaja). Ovde želim da se pozabavim velikim pitanjima i problemima, te uticajem velikih ljudi koji su aktivno menjali ljudsku svest, kao i kroz poimanje sveta, te čoveka u njegovom središtu. Presek znanja i tradicija. Takođe, želeo bih da naglasim da se pre upuštanja u čitanje i proučavanje tema u nastavku čitalac mora informisati da se radi o krajnje specifičnom načinu pristupa i razmišljanju, te da mora izbeći svaku vrstu bukvalnog tumačenja napisanog, jer se u velikom broju slučajeva radi o metaforičkom pristupu, odnosno misaonim eksperimentima. Svaka sugestija i komentar više je nego koristan, jer ćete na taj način uticati na dalji pravac istraživanja tema i potencijalne diskusija.

Površno poznavanje filozofije usmerava ljudski um ka ateizmu, dok ga duboko razumevanje filozofije prirodno približava religiji. (F. B.)

.

Ako bismo napravili analogiju između teorije relativnosti i religije, moglo bi se zaključiti da nesuglasice oko verskih ubeđenja nisu od suštinskog značaja, jer su one pre svega posledica različitih sistema referencije. Kada bismo bili u stanju da situaciju sagledamo iz nekog apsolutnog ugla (koji, po pretpostavci, jedini reflektuje pravu prirodu Stvarnosti), problemi koji nam se čine nepremostivim automatski bi nestali. Takva interpretacija je očigledno saglasna sa Hikovom (John Harwood Hick) verzijom verskog pluralizma i njegovom tvrdnjom da istinski duhovni razvoj ne zavisi od ishoda teoloških rasprava.

P R I S T U P.

.

(1 i 2) Kabala, predstavlja centralni stub jevrejske mistične misli, te dublji upliv u judaizam, i ovde je delim na pojednostavljena tumačenja određenih tekstova, odnosno pešat (פשט) i ona kompleksnije prirode, ili sod (סוד); (3) Potom pišem o amuletima (kamiot, קמיעות), odnosno grafičkim predstavama kabalističkih ideja; (4) Slede Imena (Kiduš A’Šem, קידוש השם) i njihova izvorna tumačenje; U delu (5) gematrije (גימטריה) i (6) temure (תמורה) bavim se pitanjima rasporeda i značajem brojeva u rečima; (7) Tu je i deo o hermetizmu, vidu tzv. hrišćanske kabale, ali i razmatranja mnogih pitanja (8) Antičke Grčke i njenih filozofskih pravaca kao temelja evropske misli u usponu.


Kotel 1913. (5613.)