Kraći misaoni zapisi

/ Alhemija pretvaranja svetova u reči /

.

Zbirka tekstova na mnoge misaone i mistične probleme koji su se javljali u različitim vremenskim intervalima i epohama, religijama i sistemima i koji su oblikovali i razvijali ljudski intelekt tokom dugih vremenskih perioda. Materijali bazirani, uglavnom, oko koncepta judaizma, drugih jevrejskih dela i kabale, te s druge strane zapadnog hermetičnog sistema, ali i filozofskih načela antičke Grčke (pre svega pitagorejskog uticaja). Ovde želim da se pozabavim velikim pitanjima i problemima, te uticajem velikih ljudi koji su aktivno menjali ljudsku svest, kao i kroz poimanje sveta, te čoveka u njegovom središtu. Presek znanja i tradicija. Takođe, želeo bih da naglasim da se pre upuštanja u čitanje i proučavanje tema u nastavku čitalac mora informisati da se radi o krajnje specifičnom načinu pristupa i razmišljanju, te da mora izbeći svaku vrstu bukvalnog tumačenja napisanog, jer se u velikom broju slučajeva radi o metaforičkom pristupu, odnosno misaonim eksperimentima.

Svaka sugestija i komentar više je nego koristan, jer ćete na taj način uticati na dalji pravac istraživanja tema i potencijalne diskusija.

Postoji jedinstvena Stvarnost čija je suština potpuno van ljudskog domašaja i budući da je, kao takva, konceptualno neuhvatljiva, možemo je jedino iskusiti indirektno načinom na koji reaguje sa našom svešću.

Ako bismo napravili analogiju između teorije relativnosti i religije, moglo bi se zaključiti da nesuglasice oko verskih ubeđenja nisu od suštinskog značaja, jer su one pre svega posledica različitih sistema referencije. Kada bismo bili u stanju da situaciju sagledamo iz nekog apsolutnog ugla (koji, po pretpostavci, jedini reflektuje pravu prirodu Stvarnosti), problemi koji nam se čine nepremostivim automatski bi nestali. Takva interpretacija je očigledno saglasna sa Hikovom (John Harwood Hick) verzijom verskog pluralizma i njegovom tvrdnjom da istinski duhovni razvoj ne zavisi od ishoda teoloških rasprava.

Vajhulu Ha’Šamajim (ויכולו השמים והארץ), u izvođenju Cadika Danona (צדיק דנון):

.

P R I S T U P.

Objašnjenje kategorija pri raspodeli tekstova (u tabovima iznad):

• (1 i 2) Kabala predstavlja centralni stub jevrejske mistične misli, te dajem priliku za dublji upliv u judaizam. Takođe, ovde bazičnu kabalističku problematiku delim na (relativno) pojednostavljena tumačenja određenih tekstova/pitanja –  pešat (פשט) i ona kompleksnije prirode – sod (סוד);

• (3) Potom govorim o amuletima (kamiot, קמיעות), odnosno grafičkim predstavama određenih kabalističkih ideja;

• (4) Slede Imena (Kiduš Ha’Šem, קידוש השם) i njihova izvorna tumačenje;

• U delu (5 i 6) govorim o temama usko vezanim za gematriju (גימטריה) i temuru (תמורה), odnosno pitanjima rasporeda i značajem brojeva u rečima;

• (7) Tu je i deo o hermetizmu kao vidu tzv. hrišćanske kabale;

• (8) Antičke Grčke i pitanja kroz prizmu njenih filozofskih pravaca, kao temelja kasnije evropske misli.

.


Kotel (Zapadni Zid) u Jerusalimu, godine 5674. (1913.)