Venčanje

.

Po jevrejskom shvatanju brak predstavlja idealan ljudski odnos i smatra se osnovnom društvenom institucijom koju je Bog ustanovio u procesu stvaranja sveta. Za judaizam brak je sveta v stan ova. Ženidbom muškarac preuzima na sebe obavezu i dužnost da se brine o ženi i budućem potomstvu, a žena udajom donosi najvažniju odluku – da provede život sa svojim izabranikom. Obaveza mlade i mladoženje je da potraže savet rabina pre nego što stupe u brak. Pošto rabin ustanovi da nema verskih i zakonskih prepreka, ugovara se dan venčanja. Po jevrejskim propisima obred sklapanja braka se deli na dva dela:

  • veridbu – kidušin (קידושינ)
  • venčanje – nisuin (נישואין)

.

Venčanje je veseo događaj, pa su takvi i običaji. Peva se, igra i svira vesela muzika. Venčani baldahin, hupa, ispod kojeg se obavlja obred venčanja, je uspomena na ceremoniju koja potiče još iz biblijskih vremena. Tada je bio običaj da se mlada pokrivena velom dovodi u šator mladoženje. Bogato izvezen baldahin, koji pridržavaju četiri stuba, a drže ih četiri neoženjena muškarca, treba da simbolizuje budući dom venčanog para. U toku obreda koriste se dve čaše vina, jedna za veridbu i jedna za venčanje.

Ceremoniju veridbe i venčanja razdvaja samo čitanje bračnog ugovora – ketube (כתובה), ispisane na aramejskom jeziku. Pošto je veridba kod Jevreja pravni čin, potrebna su dva svedoka koja nisu u srodstvu sa mladencima. Rabin utvrđuje da li par zaista želi da zasnuje zajednicu po svojoj slobodnoj volji i želji, a kada oni to potvrde završava se veridbeni čin izgovaranjem blagoslova i odmah prelazi na ceremoniju venčanja. Od XIV veka običaj je da rabin obavlja venčanja. Dok stoji pod baldahinom, mladoženja stavlja prsten na kažiprst mladine desne ruke i svečano izjavljuje:

Neka si posvećena meni sa ovim prstenom prema zakonima Mojsija i Izraela.

.

Mlada takođe može darivati prstenom budućeg muža. Prsten koji ona stavlja mladoženji na ruku je simbol emotivnog odnosa koji ima prema njemu. Običaj potiče iz VII veka.

Posle toga prejazi se na čitanje bračnog ugovora, koji se sastavlja dan uoči venčanja. Muž se obavezuje da će čuvati, poštovati i brinuti se za ženu, da će joj obezbediti potrebna materijalna dobra u slučaju smrti ili razvoda, a žena se obavezuje da će svoje bračne dužnosti obavljati valjano i iskreno. Zatim se prelazi na čitanje sedam blagoslova (ševa barahot, שבע ברכות) koje navodi Talmud , ispija vino i proglašava brak valjanim prema jevrejskim propisima. Kada se svečani čin sklapanja braka završi, postoje dodatni običaji kao što je razbijanje čaše, običaj da mlada pod baldahinom tri puta obilazi oko mladoženje itd. Običaj razbijanja čaše bazira se na Talmudu i treba prisutne da podseti na uništenje Hrama u Jerusalimu i da opomene da se i u trenucima najveće radosti treba setiti najtragičnijih događaja u jevrejskoj istoriji. Takođe postoji običaj da se nakon venčanja mladenci nakratko izdvoje, što simbolizuje prekid posta koji prethodi venčanju i koji su mladenci držali radi preispitivanja svojih grehova i duhovnog očišćenja.

Venčanja se ne obavljaju na Sabat, za vreme praznika i postova, u danima koji slede neposredno posle Pesaha i Sukota, kao i za vreme brojanja omera. Brak između ljudi u krvnom ili rodbinskom srodstvu kod Jevreja je najstrože zabranjen, zatim sa tuđom ženom ili sa ženinom sestrom (osim u slučaju ženine smrti). Isto tako brak između Jevreja i ne-Jevreja ne priznaje se kao valjan.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.