Nova godina drveća | Tubišvat (ט״ו בשבט), Judaizam - ArsMagine.com

Tu Bišvat (ט״ו בשבט)

/ Jer će biti kao drvo usađeno kraj vode… /

.

ויאמר אלהים תדשא הארץ דשא עשב מזריע זרע עץ פרי עשה פרי למינו אשר זרעו בו על הארץ ויהי כן
ותוצא הארץ דשא עשב מזריע זרע למינהו ועץ עשה פרי אשר זרעו בו למינהו וירא אלהים כי טוב

Vajomer Elohim tedaše ha’arec d’še esev mazrija zera ec pri ose pri l’mijno ašer ziro bo al ha’arec vejehej ken
Vetoce ha’arec deše esev mazrija zira l’mijnehu ve’ec ose pri ašer zero vo le’mijnejhu vajar Elohim vejehej ken
Opet reče Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno,
koje rađa rod po svojim vrstama, u kome će biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.

I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod,
u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro.
(Postanje 1:11-12)

Pesma o drvetu (Ojfn veg štejt a bojm, אױפן װעג שטײט א בױם)

Tubišvat obeležavamo kao Nova godina drveća (Roš Ha’Šana L’Ilanot, ראש השנה לאילנות), te predstavlja stari jevrejski praznik koji se dešava svakog 15. dana meseca Ševata (שבט) i u državi Izrael (Medinat Jisrael, מדינת ישראל) slavi se u duhu promovisanja ekološke svesti među ljudima kada se sadi drveće širom zemlje, u periodu godine kada na tom podneblju cveta divlji badem. Takođe je i jedan od četiri novogodišnja praznika koji se spominju u ”Mišni” (משנה) za koji je uobičajeno da se sadi drveće i jede suvo i koštunjavo voće, posebno smokve, urme, suvo groždje, mahune i bademi.

Poreklo naziva praznika dolazi od sâmog datuma jevrejskog praznika i hebrejske reči tu (ט״ו) i slova Tet (ט) i Vav (ו), čija vrednost je 15 (9+6). Samim tim ovaj datum možemo nazvati hamiša-eser bi’švat (חמשה-עשר בשבט) što i bukvalno prevodimo kao – 15. Ševata.

Od XVI veka i čuvenog kabaliste rabi Isaka Lurije (Ha’Ari, האר”י) uveden je običaj Tubišvat večere (tu bišvat seder, טו בשבט סדר) s kojom simbolično počinje masovno obeležavanje značaja voća i drveća u Izraelu, kroz skretanje pažnje na plodove zemlje na prostoru Erec Jisraela (ארץ ישראל) To je proisteklo iz verovanja da se konzumiranjem deset vrsta voća, i ispijanjem četiri vrste vina po određenom redosledu, a uz recitovanje odgovarajućih blagoslova, čitav ljudski rod, ceo svet, može dovesti bliže duhovnom savršenstvu. U tom periodu godine čitaju se i posebne priče (hagadot, הגדות) napisane baš za ovu priliku, dok se u izraelskim kibucima (קיבוץ), Tubišvat slavi kao poseban poljoprivredni praznik. Samim tim ekološke organizacije u Izraelu, ali i dijaspori, uključile su ovaj praznik u razne programe za zaštitu životne sredine.

Preko milion ljudi učestvuje svake godine u sadnji drveća na ovaj praznik, u programu pošumljavanja koji organizuje Jevrejski Nacionalni Fond. U znak poštovanja praznika Tubišvat koji simbolizuje buđenje prirode kroz cvetanje badema, mnoge jevrejske institucije su prihvatile ovaj dan za svoj interni praznik, te i proslavljaju svoju godišnjicu na ovaj dan poseban dan. Ne bi li se ovaj praznik što bolje odomaćio među ljudima u današnje vreme kada je borba za ekologiju u fokusu čak je i Hebrejski univerzitet u Jerusalimu (Ha’universita Ha’ivrit Be’Jerušalajim, האוניברסיטה העברית בירושלים) osnovan na Tubišvat 1918. godina; Tehnion – Izraelski tehnološki institut (Tehnion – Mehon tehnologi l’Jisrael, הטכניון מכון טכנולוגי לישראל) u Haifi 1925. godine; kao i Skupština (Ha’Kneset, הכנסת) na Tubišvat 1949. Kada je došlo do pojave pokreta Cionizma (cionut, ציונות) i ideje o povratku Jevreja u svoju domovinu i osnivanja moderne države, Tubišvat je zauzeo jednu od značajnijih uloga u ujedinjenju naroda u tom cilju. Posebno jer trebalo uložiti mnogo vremena i truda u kultivisanje pustinjskih prostranstava ne bi li postali plodni i davali plodove zemlje koji bi prehranili ogroman broj ljudi koji su odlučili da svoj život posvete oživljavanju Svete Zemlje. Tubišvat je tako postao sinonim za ozelenjivanje pustih predela. Sinonim za sadnju i veliku brigu o rodu zemlje u koje se vraćamo. Iz tog razloga simbol Drveta ima višestruki značaj u jevrejskom životu, kako mističnih tako i onih vrlo praktičnih.

Talmudski mudraci (”Talmud, תלמוד) imali su puno toga da kažu o značaju, snazi i simbolici drveća. Oni su verovali da će čitav ljudski rod, koji je često i poređen s drvećem, duguje svoje postojanje upravo drveću i da se baš iz tog razloga njima mora posvetiti posebna pažnja i ophođenje, a da preti velika nesreća ukoliko do toga ne držimo. Jer se time okrećemo leđa prirodi, Bogu kao Mestu, a to nikada nije dobar znak… ”Tora” (תורה) zato zabranjuje uništavanje drveća. Zabranjuje čak i za vreme ratnih sukoba. Zato u današnje vreme svako ko poželi da poseče neko drvo mora tražiti zvaničnu državnu dozvolu za taj čin, čak ukoliko se to drvo nalazi i na njegovom imanju.

Tekstovi i komentari na iste mogu se naći u delu ”Plodovi veličanstvenog Drveta” (Pri Ec Hadar, פרי עץ הדר).

ODABIR TEMA


Priložite Vaše mišljenje na ovu temu:

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.