Šabat (שבת) | Kabalat Šabat, Judaizam, Vera - ArsMagine.com

Šabat (שבת)

Šabat je posvećen tebi, a ne ti Šabatu /

זכור את יום השבת לקדשו
Zahor et jom Ha’Šabat le’kadšo
Seti se subotnjega dana, drži ga svetim

Kod Jevreja Šabat počinje petkom sa zalaskom sunca, a završava u subotu po zalasku sunca. Šabat se smatra najvećim jevrejskim praznikom. To je dan odmora, kada prestaje fizički rad i svaka poslovna aktivnost, zato što je i sam Bog, nakon što bi zadovoljan obavljenim poslom, našao za shodno da treba da se odmori, a zato je i posvetio taj dan, Šabat. Kao što se može videti, Šabat je dan odmora za sve, i kao takav u sebi sadrži ideju da koliko god rad bio plemenit, čoveku je potrebno i slobodno vreme za vlastito ispunjenje. Uopšteno govoreći, misao o odvajanju jednog dana u sedmici za odmor i obaveza da se čovek jednom nedeljno otrgne od svakodnevnih briga i poslova, predstavlja jedinstvenu pojavu u antičkom svetu. Ljudi skloniji dubljem razmišljanju, svakako će primetiti da je ideja Šabata, usklađena i sa ritmom funkcionisanja čitave prirode i Univezuma, jer sve što je živo, ima potrebu za odmorom. Rad bez njega ne može da postoji, ali ni obratno, jer onaj koji ne radi ništa, nema od čega ni da se odmara.

Šabat je dan posvećen porodici, druženju sa prijateljima, uživanjima za koje inače nemamo vremena ali i kontemplaciji, odnosno razmišljanju o vlastitom životu, jer kao što slikar mora da se odmakne od svoje slike da vidi šta je uradio i šta mu je dalje činiti, tako i čovek s vremena na vreme mora da se odmakne od vlastitog života da bi shvatio kuda on vodi.

Reč Šabat שבת potiče od glagola šavat i najčešće se prevodi kao odmor, ili kao glagol – odmarati. Još tačniji prevod bio bi prestanak rada, čime se označava jedno aktivno stanje, jer odmor ne mora nužno označavati odustajanje od svakog rada, već može i da označava bavljenje različitim hobijima (slikanje, vožnja bicikla itd), druženje sa prijateljima, čitanje knjiga za koje inače nemamo vremena, kao i bilo šta što nas relaksira, što u svojoj suštini predstvalja rad, ali ga mi takvim ne doživljavamo.

Drugim rečima, Šabat može da označava i aktivni i pasivni odmor, a kao izraz poštovanja Božije zapovesti, petkom pre zalaska Sunca, domaćica pali dve sveće (nerot Šabat, נרות שבת) i izgovara blagoslov svetlu:

Kao što sjaje i svetle ove sveće, tako neka svetle i oči onih koji se bave ”Torom” (תורה).

.

Žena je ta koje pali sveće, jer prema jevrejskim zakonima briga o domaćinstvu pripada njoj, dok ih muškarac pali samo u slučaju kada u domaćinstvu nema žene. U nekim mestima, običaj je da devojka pali jednu sveću, udata žena dve, a majka još po jednu sveću za svako od dece. Paljenje sveća označava prestanak radnog vremena i početak Šabata. A za vreme Šabata, održavaju se tri službe u sinagogi:

prva petkom uveče

druga subotom ujutru

treća u kasno posle podne (subotom, naravno)

Kabalat Šabat (קבלת שבת) predstavlja uvodni ritual koji se dešava petkom veče, sastoji se od čitanja sedam psalama – prvih šest simbolizuju radne dane, sedmi je posvećen Suboti) i, naravno, pevanjem poznate pesme “Dođi nevesto” (Leha dodi). Običaj dočeka Šabata pevanjem ovih pesama nastao je u 16. veku u gradu Safedu (Cfat, צפת). U ”Talmudu” (תלמוד) piše da kako su dvojica Amorejaca iz ovog grada, imali lep prijateljski običaj, da se petkom svečano obuku, izađu van grada, u prirodu, i da gledaju zalazak sunca govoreći jedan drugom.

Zato danas pevamo:

לכה דודי לקראת כלה
פני שבת נקבלה
Leha dodi likrat kala, penej Šabat nekabela
Dragi dođi, sa mnom pođi, u susret nevesti, u susret Suboti

.

Kiduš (קידש), ili posvećenje, posebna je molitva kojom se posvećuje Šabat i čita se u sinagogi, uoči praznika i u kući, pre početka sâme svečane večere. U kući, domaćin je taj koji izgovara Kiduš, nad vinom i hlebom, nakon čega otpija gutljaj vina i prosleđuje čašu domaćici, koja opet nekon ispijanja vina prosleđuje tu istu čašu drugim ukućanima vodeći računa o redosledu koji se utvrđuje prema starosti. Po jevrejskim propisima svaki Jevrejin je dužan da subotom uživa u ukusnim, sa posebnom patnjom pripremljenim jelima. No u savremenom jevrejskom životu organizuju se zabave, društvene igre, kulturne aktivnosti, a religiozni Jevreji se sastaju i raspravljaju o odgovarajućim odlomcima iz Tore.

.

Subotom se trebaju jesti tri obroka (šaloš seudot, שלוש סעודות), te, prema narodnom verovanju, ko ispunjava ovaj propis spasiće se triju nevolja. Tradicionalno za večeru se najčešće služi riba, vino i poseban beli hleb koji se naziva hala (חלה), za ručak su sefardi (sfaradim, ספרדים) imali običaj da prave pasulj koji se čuvao u posebnim obloženim posudama da bi ostao topao do subote u podne.

Naravno, za Šabat se prave i druga raznovrsna jela kao što su pite, kolači, razne vrste mesa itd.

Ne zaboravi da praznuješ dan subotnji. Šest dana radi i posvršavaj poslove svoje, a sedmi dan je Šabat, odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nikakav posao, niti, ni tvoj sin, ni tvoja kći, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni životinje tvoje, ni stranac koji se nađe unutar kapija tvojih.

ODABIR TEMA


Priložite Vaše mišljenje na ovu temu:

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.