Šabat (שבת)

.

Ne zaboravi da praznuješ dan subotnji. Šest dana radi i posvršavaj poslove svoje, a sedmi dan je Šabat, odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nikakav posao, niti, ni tvoj sin, ni tvoja kći, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni životinje tvoje, ni stranac koji se nađe unutar kapija tvojih.

.

Kod Jevreja Šabat počinje petkom sa zalaskom sunca, a završava u subotu po zalasku sunca. Šabat se smatra najvećim jevrejskim praznikom. To je dan odmora, kada prestaje fizički rad i svaka poslovna aktivnost, zato što je i sam Bog, nakon što bi zadovoljan obavljenim poslom, našao za shodno da treba da se odmori, a zato je i posvetio taj dan, Šabat.

Kao što se može videti, Šabat je dan odmora za sve, i kao takav u sebi sadrži ideju da koliko god rad bio plemenit, čoveku je potrebno i slobodno vreme za vlastito ispunjenje. Uopšteno govoreći, misao o odvajanju jednog dana u sedmici za odmor i obaveza da se čovek jednom nedeljno otrgne od svakodnevnih briga i poslova, predstavlja jedinstvenu pojavu u antičkom svetu. Ljudi skloniji dubljem razmišljanju, svakako će primetiti da je ideja Šabata, usklađena i sa ritmom funkcionisanja čitave prirode i Univezuma, jer sve što je živo, ima potrebu za odmorom. Rad bez njega ne može da postoji, ali ni obratno, jer onaj koji ne radi ništa, nema od čega ni da se odmara. Šabat je dan posvećen porodici, druženju sa prijateljima, uživanjima za koje inače nemamo vremena ali i kontemplaciji, odnosno razmišljanju o vlastitom životu, jer kao što slikar mora da se odmakne od svoje slike da vidi šta je uradio i šta mu je dalje činiti, tako i čovek s vremena na vreme mora da se odmakne od vlastitog života da bi shvatio kuda on vodi.

Reč Šabat (שבת) potiče od glagola šavat i najčešće se prevodi kao odmor ili kao glagol odmarati. Još tačniji prevod bi bio prestanak rada, čime se označava jedno aktivno stanje, jer odmor ne mora nužno da označava odustajanje od svakog rada, već može i da označava bavljenje različitim hobijima (slikanje, vožnja bicikla), druženje sa prijateljima, čitanje knjiga za koje inače nemamo vremena, kao i bilo šta što nas relaksira, što u svojoj suštini predstvalja rad, ali ga mi takvim ne doživljavamo. Drugim rečima Šabat može da označava i aktivni i pasivni odmor. Kao izraz poštovanja Božije zapovesti, petkom pre zalaska Sunca, domaćica pali dve sveće (nerot Šabat, נרות שבת) i izgovara blagoslov svetlu:

Kao što sjaje i svetle ove sveće, tako neka svetle i oči onih koji se bave Torom.

.

Žena je ta koje pali sveće, jer prema jevrejskim zakonima briga odomaćinstvu pripada njoj, a muškarac pali sveće samo u slučaju kada u domaćinstvu nema žene.U nekim mestima, običaj je da devojka pali jednu sveću, udata žena dvie, a majka još pojednu sveću za svako dete. Paljenje sveća označava prestanak radnog vremena i početak Šabata. Za vreme Šabata, održavaju se tri službe u sinagogi. Prva petkom  uveče, druga subotom ujutru, a treća kasno posle podne (subotom, naravno). Kabalat Šabat (קבלת שבת) je uvodna molitva petkom uveče, koja se sastoji od sedam psalama (prvih šest simbolizuju radne dane, a sedmi je posvećen Suboti) i poznate pesme “Dođi nevesto” (Leha dodi). Običaj dočeka Šabata putem pevanja ovih pesama nastao je u 16. veku u gradu Safedu. U Talmudu piše da su dvojica Amorejaca iz ovog grada, imali lep prijateljski običaj, da se petkom svečano obuku, izađu van grada u prirodu i da gledaju zalazak sunca govoreći jedandrugom: “Dođi da dočekamo kraljicu Šabat“.

Kiduš (קידש), ili posvećenje, posebna je molitva kojom se posvećuje Šabat i čita se u sinagogi, uoči praznika i u kući, pre početka večere. U kući, domaćin je taj koji izgovara Kiduš, nad vinom i hlebom, nakon čega otpija gutljaj vina i prosleđuje čašu domaćici, koja opet nekon ispijanja vina prosleđuje tu istu čašu drugim ukućanima vodeći računa o redosledu koji se utvrđuje prema starosti. Po jevrejskim propisima svaki Jevrejin je dužan da subotom uživa u ukusnim, sa posebnom paţnjom pripremljenim jelima. U savremenom jevrejskom životu, za vreme Šabata, organizuju se zabave, društvene igre, kulturne aktivnosti, pripremaju se za te prilike različite zakuske, a religiozni Jevreji se sastaju i raspravljaju o odgovarajućim odlomcima iz Tore.

Prema jevrejskim propisima, Subotom se moraju jesti tri obroka (šaloš seudot). Prema narodnom verovanju, ko ispunjava ovaj propis spasiće se triju nevolja. Tradicionalno za večeru se najčešće služi riba, vino i poseban beli hleb koji se naziva Hala (חלה), a za ručak su Sefardi imali običaj da prave pasulj koji se čuvao u posebnim obloženim posudama da bi ostao topao do subote u podne. Naravno za Šabat se prave i druga raznovrsna jela kao što su pite, kolači, razne vrste mesa itd.

Šabat je posvećen tebi, a ne ti Šabatu.

(Mehilta Va-Jakel uz Izlazak, 32:14)

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.