Jevrejski kalendar

.

Jevrejski kalendar je lunaran, te se godina sastoji od dvanaest meseci koji se računaju od mladine do mladine. Neki od njih uvek imaju dvadeset devet dana, neki trideset, neki ih pak mogu imati dvadeset devet ili trideset – broj dana u mesecu varira iz godine u godinu u skladu sa utvrđenim formulama. No, da bi jevrejska godina bila usklađena sa solarnom godinom – što je veoma značajno kako bi određeni praznici doista padali u godišnja doba za koja su vezani – godišnji manjak od oko jedanaest dana nadoknađuje se ubacivanjem dodatnog meseca treće, šeste, osme, jedanaeste, četrnaeste, sedamnaeste i devetnaeste godine u svaki devetnaestogodišnji ciklus.

Sadašnji sistem je utvrđen kao stalan oko 360. godine, za vreme Hilela II, patrijarha palestinskih Jevreja. Pre toga, početak svakog meseca određivao je sanhedrin (סנהדרין) u Jerusalimu, na osnovu svedočenja očevidaca mladog meseca. Kako je na taj način bilo nemoguće unapred znati da li će tekući mesec imati dvadeset devet ili trideset dana nastao je problem u vezi s praznovanjem praznika Roš Ašana (glava godine, ראש השנה) koji, jedini od praznika, pada na prvi dan u mesecu. Zato je odlučeno da se on 207 praznuje dva dana, počevši nakon dvadeset devetog dana prethodnog meseca. Slično tome, Roš hodeš (ראש חודש) se obično praznuje dva dana kad pada posle meseca od trideset dana. Ali u zajednicama u rasejanju, ta kalendarska neizvesnost mogla je da se stalno javlja polovinom meseca, jer su one zavisile od poruka koje su iz Jerusalima prenosili glasnici. Stoga su one svim značajnijim praznicima dodavale jedan dan, osim Danu pokajanja jer se nije smatralo pogodnim da se strogi post koji taj praznik zahteva produžava. Ti dodatni dani praznuju se i danas, osim u Izraelu, gde se taj postupak primenjuje samo na praznik Roš Ašana, i u progresivnom judaizmu, koji se u celini vratio u Bibliji propisanom trajanju svih praznika. Kao polazna tačka za računanje godina uzima se stvaranje sveta, za koje su srednjovekovni jevrejski naučnici, na osnovu podataka iz Biblije, izračunali da se dogodilo 3760. pre Hr. Iako se teško može reći da je taj datum u skladu s modernom naukom o kosmosu, to ukazuje na izrazito univerzalističko svojstvo judaizma koji svoj kalendar zasniva na kosmičkom događaju, a ne na nečemu što je od značaja samo za Jevreje.

 

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.