Jevrejski kalendar (הלוח העברי)

/ Lunocentrični jevrejski kalendar / 

.

Jevrejski kalendar (Ha’Luah Ha’Ivri, הלוח העברי) je lunaran, te se godina sastoji od dvanaest meseci koji se računaju od mladine do mladine. Neki od njih uvek imaju dvadeset devet dana, neki trideset, neki ih pak mogu imati dvadeset devet ili trideset – jer broj dana u mesecu varira iz godine u godinu u skladu sa utvrđenim formulama. No, da bi jevrejska godina (šana, שנה) bila usklađena sa solarnom godinom – što je veoma značajno kako bi određeni praznici doista padali u godišnja doba za koja su vezani – godišnji manjak od oko jedanaest dana nadoknađuje se ubacivanjem dodatnog meseca treće, šeste, osme, jedanaeste, četrnaeste, sedamnaeste i devetnaeste godine u svaki devetnaestogodišnji ciklus.

Jevrejske mesece čine:

סיון
Sivan

אייר
Ijar

ניסן
Nisan

אלול
Elul

אב
Av

תמוז
Tamuz

כסלו
Kislev

חשון
Hešvan

תשרי
Tišri

אדר א/ב
Adar I ili II

שבט
Ševat

טבת
Tevet

.

Sadašnji sistem je utvrđen kao stalan oko 360. godine, za vreme Hilela II (Hilel Nasi, הלל נשיאה), patrijarha palestinskih Jevreja. Pre toga, početak svakog meseca određivao je sanhedrin (סנהדרין) u Jerusalimu, na osnovu svedočenja očevidaca mladog meseca. Kako je na taj način bilo nemoguće unapred znati da li će tekući mesec imati dvadeset devet ili trideset dana nastao je problem u vezi s praznovanjem praznika Roš Ha’Šana (glava godine, ראש השנה), jevrejske Nove godine, koji jedini od praznika pada na prvi dan u mesecu. Zato je odlučeno da se on praznuje dva dana, počevši nakon 29. dana prethodnog meseca. Slično tome, Roš Hodeš (ראש חודש), mlad Mesec, obično se praznuje dva dana kad pada posle meseca od 30. Ali u zajednicama u rasejanju, ta kalendarska neizvesnost mogla je da se stalno javlja polovinom meseca, jer su one zavisile od poruka koje su iz Jerusalima (Jerušalajim, ירושלים) prenosili glasnici. Stoga su one svim značajnijim praznicima dodavale jedan dan, osim Danu pokajanja (Jom Kipur, יום הכיפורים) jer se nije smatralo pogodnim da se strogi post koji taj praznik zahteva produžava.

Ti dodatni dani praznuju se i danas, osim u Izraelu, gde se taj postupak primenjuje samo na praznik Roš Ha’Šana, i u progresivnom judaizmu, koji se u celini vratio u Bibliji propisanom trajanju svih praznika. Kao polazna tačka za računanje godina uzima se stvaranje sveta, za koje su srednjovekovni jevrejski mudraci, na osnovu podataka iz Biblije, izračunali da se dogodilo 3760. p.n.e.

Iako se teško može reći da je taj datum u skladu s modernom naukom o kosmosu, to ukazuje na izrazito univerzalističko svojstvo judaizma koji svoj kalendar zasniva na kosmičkom događaju, a ne na nečemu što je od značaja samo za Jevreje.

.

Kalendar za 5779. godinu

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.