Jerusalimski Hram (בית המקדש)

.

Posle Mojsijeve (משה) smrti, plemena, sada ujedinjeni kao narod, na čelu sa Jošuom, stižu u obećanu zemlju Kanaan i tu se posle niza ratova nastanjuju. Plemena su među sobom podelila teritoriju i Kanaanska (כנען) zemlja postala je Zemlja Izraela (ערץ ישראל), a nakon Jošuine smrti svako pleme imalo je svog starešinu ili sudiiu. Tu razjedinjenost koristili su susedni narodi i ratovi su neprekidno vođeni. U takvoj atmosferi bilo je nužno izabrati jednog zajedničkog vođu koji bi borbe i osvajanja učinio uspešnijim. Jevrejski narod dobija svog prvog kralja u istoriji. Bio je to kralj Saul (1025. – 1004. p.n.e.), koga nasleđuje kralj David (1004. – 965. p.n.e.), mnogo značajniji i poznatiji vladar od svog prethodnika. David osvaja jerusalimsku tvrđavu i proglašava Jerusalim za prestonicu izraelske države, osniva vojsku i isteruje Filistejce i druga neprijateljska plemena iz izraelskih gradova. Poznat je i kao autor mnogih psalma. Po njemu Jerusalim dobija ime Davidov grad. David u Jerusalim prenosi Zavetni kovčeg sa tablicama Božjih zapovesti, koji su Izraelci čuvali i nosili kroz sve borbe kao najsvetiju relikviju. Postavlja ga u jedno od jerusalimskih svetilišta sa namerom da kasnije podigne Hram (Bet Amikdaš, בית המקדש) kao stalno mesto njegovog čuvanja i mesto hodočašća za vreme tri velika praznika: Pesaha (פסח), Šavuota (שבועות) i Sukota (סוכות).

Međutim, Davidova ideja o izgradnji hrama nije se ostvarila za vreme njegove vladavine, jer, kako Biblija pripoveda, Bog mu nije dozvolio da izgradi svetilište pošto su mu ruke bile “krvlju umazane”. David je bio kralj, ali prevashodno on je bio ratnik koji je učestvovao u mnogim sukobima i borbama, kako tokom svog uspona ka prestolu, tako i za vreme svoje vladavine, ubivši mnoge protivnike. Na samrtnoj postelji za novog kralja on kruniše sina Solomona (965-928 p.n.e.) koji postaje treći čuveni izraelski kralj. Bio je poznat kao najmudriji čovek svog vremena. Ziveo je raskošno i ideju svog oca o izgradnji hrama sproveo je u delo i sazidao veličanstven hram. Pored hrama sazidao je i mnoge zgrade i palate. Takav sjaj Jerusalima plaćao je narod koji je postajao sve nezadovoljniji i podeljeniji, što na kraju, posle Solomonove smrti, dovodi do rascepa kraljevine na Izrael na severu i Judeju na jugu zemlje, dve slabe države u stalnom međusobnom sukobu.

Solomonov Hram postao je centar i simbol nacionalne samostalnosti i jedinstva, za vernike znak Božje prisutnosti, ali i sedište narodnog rukovodstva, Sanhedrina (סנהדרין), mesto sa kojeg se usmeravao život celog naroda, u kojem su se vršili mnogobrojni obredi, prinosile žrtve i u koji su se obavezno slali prinosi i darovi za njegovo održavanje. U Hram se hodočastilo iz svih krajeva zemlje i dijaspore. Razorio ga je 586. godine p.n.e. vavilonski kralj Nabukodonosor. Jerusalim je opustošen, a hiljade stanovnika Judeje odvedeno u Vaviloniju u ropstvo. Sa nestankom Hrama sav taj život prestaje. Umesto toga, u izgnanstvu Jevreji osnivaju bogomolje u kojima se mole okrećući se ka Jerusalimu i razorenom Hramu. Čitaju se svete knjige, pevaju psalmi, slušaju reči učitelja i proroka i počinju da se stvaraju molitve kojima se svaki pojedinac, lično, moli Gospodu da usliši njegovu želju i želju celog naroda za povratak u domovinu. Tu nastaju prvi psalmi posvećeni Gonu, brdu u središtu Jerusalima, kao simbolu izgubljene države i otadžbine. U vavilonskom progonstvu (hebrejski galutu), u dijaspori, počinju i prva okupljanja sabora (na hebrejskom Bet Ha’Kneset בית הכנסת, odnosno sinagoga).

Kada posle pedeset godina Nabukodonosor umire, njegovi naslednici bili su suviše slabi pred novom silom koja se pojavila u centralnoj Aziji – Persijom. Persijski vladar Kir 539. godine p.n.e. zauzima Vavilon i izdaje proglas po kojem svi Jevreji koji žele mogu da se vrate u Jerusalim i ponovo sagrade hram. Za tu namenu je čak naredio dvorskoj blagajni da Jevrejima da dovoljno sredstava i vrati ukrase i posuđe koje je Nabukodonosor opljačkao iz Jerusalimskog Hrama. Desetine hiljada Jevreja kreće put Judeje, sada delu Persijske carevine koja je imala veliku autonomiju. Povratnici, bez mnogo sredstava, odmah počinju izgradnju II Jerusalimskog Hrama. Izgradnja je trajala sedamdeset godina, a sam Hram nije ni približno bio raskošan kao Solomonov. Kasnije, za vreme vladavine rimskog cara Heroda, u manjoj meri je uvećan i ukrašen.

Persija je vladala Judejom dve stotine godina (od 530. do 330. godine p.n.e.), nakon čega Aleksandar Makedonski osvaja Jerusalim i Jevrejima ostavlja sve slobode koje su uživali pod Persijancima. Ipak, period grčke vladavine, prvo pod Ptolomejcima, a naročito pod Seleukidima, bio je period pokušaja helenizacije jevrejskog naroda. Pokušaj helenizacije kulminirao je stavljanjem kipa boga Zevsa u Jerusalimski Hram. Jevrejski narod podiže ustanak i pod vodstvom Jude Makabejca 164. godine p.n.e. i proteruje grčku vojsku iz velikog dela zemlje, čisti Hram od tuđih idola i ponovo ga osveštava. Posle četiri stotine godina vladavine Persijanaca i Grka, Judeja ponovo postaje slobodna država pod sopstvenom vlašću Hašmonejaca, sve do 63. godine p.n.e. kada zemljom počinju da vladaju Rimljani. Rimljani, ne razumevajući jevrejski način života i verske običaje, nameću veliki danak jevrejskom narodu i izazivaju neprijateljsko raspoloženje primoravanjem Jevreja da se kla njaju rimskim božanstvima. Jedino za vreme kratkotrajne vladavine Agripe, Jevreji imaju povoljniji položaj. Ali novi upravitelji, koji su se često smenjivali, bili su još gori od prethodnih. Narod se ponovo digao na ustanak. Posle više meseci opsade Jerusalima, 70. godine nove ere Rimljani su, na čelu sa Titusom, sinom cara Vespazijana, upali u grad, razorili ga i spalili obnovljeni II Hram. lako su se herojski borili, Jevreji su bili poraženi i posle toga odvedeni u Rimsku Imperiju ili se razišli širom sveta. Do posle završetka II svetskog rata Jevreji nisu imali svoju domovinu, kada je 1948. godine osnovana država Izrael.

Međutim, i tokom skoro dve hiljde godina duge istorije posle razaranja II Hrama, bez obzira gde su se u svetu nalazili i bez obzira kako su bili prihvaćeni u novim sredinama, Jevreji su sačuvali svoju veru i običaje.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.