Bar i bat micva

Bar i bat micva

/ Versko sticanje zrelosti /

.

בר מצוה
Bar micva

Bar micva predstavlja proglašeje punoletstva za svakog jevrejskog dečaka koji se ulazi pod obavezu obavljanja verskih obreda. Ne zna se tačno kada je ovaj običaj uveden. Pretpostavlja se da je to bilo pre šest vekova, mada neki učenjaci misle da je uveden i ranije. Označava sticanje zrelosti po verskim propisima. Od trinaeste godine svaki Jevrejin muškarac postaje lično odgovoran za svoje postupke.

To znači da je dečak pod obavezom (micva, מצווה) i to ostaje do kraja života. On time stiče i pravo da bude pozvan na čitanje ”Tore” (תורה), ali i da je sam čita u hramu. Bar micva se obavlja prve subote posle navršenih trinaest godina, ili u dane kada se čita ”Tora”.

בת מצוה
Bat micva

Bat micva je proglašenje punoletstva devojaka koje su napunile dvanaest godina, običaj je novijeg datuma i nastao u periodu emancipacije žena. No obredi proglašenja punoletsva devojaka su različiti. Negde se obavljaju kod kuće ili u školi, a negde u hramu, uz čitanje molitvi, prvog dana praznika Šavuot (שבועות).

Rabin (רבין), ili neko drugi, tom prilikom drži govor o ulozi žene u jevrejskom društvu i o njenim obavezama (micva, מצווה) u porodici i van nje. Običaj je i da se devojka dariva.

U nekim krugovima se ne slavi kao verski obred, nego kao rođendan u krugu porodice.

Iako se u tekstu ”Talmuda” (תלמוד) koristi termin bar micva (בר מצוה) kojim se potencira značaj navršavanja određenih godina kod dečaka, ipak jedini ritual koji je u tu svrhu upražnjavan bio je očev blagoslov nad detetom kojim se izražava zahvalnost za kraj njegovog (očevog) vođenja brige nad detetom. Jer ono sada postaje samostalno i odgovorno za svoja dela i držanje zapovesti, micvot (מצוות).

On bi tada nad svojim detetom izgovorio baruh šepetarani (ברוך שפטרני):

ברוך שפטרני מענש הלזה

Baruh šepetarani maneš ha’l’ze
Blagosloven da si Ti koji si me oslobodio odgovornosti nad ovim detetom/dečakom

.

U istorijskim izvorima nalazimo da je jednom prilikom u XIV veku dete bilo pozvano na čitanje ”Tore” (תורה) po prvi put, i to na Šabat (שבת), i to na njegov 13. rođendan. Potom već u XVII veku postaje uobičajeno čitanje ”Tore”, držanje govora za vreme proučavanja ”Talmuda” i tokom seudat micva (סעודת מצוה), odnosno obroka. Danas je sve to sasvim normalno za vreme nedeljnih porcija (aftara, הפטרה) ”Tore” u zajednicama širom sveta.

S druge strane asocijaciju na prvu bat micvu (בת מצוה) uglavnom vezujemo za ceremoniju koja se odigrala davne 1922. godine i Džudit Kaplan (ג’ודית קפלן אייזנשטיין), kćer osnivača Rekonstrukcionog pokreta (Ja’adut rekonstrukcionistit, יהדות רקונסטרוקציוניסטית) unutar judaizma, ribija Mordehaj Kaplana (מרדכי קפלן), no ipak postoje dokazi da su se takve stvari dešavale i ranije širom Evrope. Opšte je danas mesto da su bar i bat micve izjednačene i nema neke veće razlike u načinima njehovih izvođenja, a da su vezani za razlike u polu deteta.

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.